NACIONAL - ZELENGORA - SCENA BAR (1893)

GOSTIONICA „NACIONAL“ (1893)

KAFANA „ZELENGORA“ (1948)

SCENA BAR (2019)

Gostionica „Nacional“, nakon Drugog svetskog rata kafana „Zelengora“, a sada „Scena bar“ bila je od svog početka 1893. godine značajan deo trgovačko-zanatske četvrti koja se razvila oko Ulice Hajduk-Veljka. Sama ulica bila je jedna od žila kucavica grada u nastajanju, formirala se na glavnom putu za Negotin, a prostirala se od glavnog gradskog trga, nekada Trga kralja Petra – danas Trga oslobođenja, i Velike pijace koja se tu nalazila, sve do „marvene“ pijace na istočnom kraku ulice.

Gostionica „Nacional“ menjala je vlasnike tokom svog postojanja, dok je originalno bila u vlasništvu Videna i Lazara Markovića. Od njih je gostionicu kupio Cvetko Kančević, „Gazda Cvetko – Deka“, koji je u blizini imao i radnju za proizvodnju soda-vode i klakera. 

Kako nam istorijski izvori kažu, gostionica nije bila prostrana, ali je uvek bila puna gostiju. Pre podne su tu svraćali seljani iz okolnih sela koji su poslom dolazili u Zaječar na pijacu ili u kupovinu. Bilo je i stalnih gostiju iz obližnjih zanatskih i trgovačkih radnji, koji su svakodnevno dolazili na „tursku kafu“, obavezno služenu sa kockom šećera ili ratlukom i čašom vode sa obližnje česme. Svraćali su i oni koji nisu mogli bez čašice rakije ili špricera. Osim ovih, bilo je i stalnih uglednih gostiju – lekara, majora, znamenitih trgovaca, činovnika i viđenih građani koji su stanovali u Hajduk-Veljkovoj ulici. 

„Nacional“ je bio poznat po izvrsnoj kuhinji domaćih jela i roštilja. U njoj su radile po dve-tri kuvarice, a goste usluživali stalni kelneri, ponekad i sâm vlasnik, odajući tako poštovanje prema uglednijim posetiocima. Od kelnera starim Zaječarcima bio je poznat onaj pod nadimkom Lori. Osim pomenutih, gostionica je imala i posebne pomoćne radnike, među kojima je u kafani i sodadžijskoj radnji radio Trifun, Rus emigrant.

U prostranom dvorištu iza gostionice nalazile su se štale za smeštaj stoke prolaznih posetilaca. U jednom delu dvorišta postojala je „ledara“. To je bila ogromna rupa kružnog oblika, prečnika oko 20 m, a duboka oko 7 m. U ledenicu je tokom zime stavljan led koji je dovožen sa zaleđenog Timoka i, posle punjenja, pokrivena je slamom i ceradom da se led ne bi otopio. Led se leti koristio za hlađenje pića u kafani „Nacional“ i soda-vode i krahera u sodadžijskoj radnji istog vlasnika. Kupovali su ga i drugi vlasnici ugostiteljskih radnji i sladoleddžije.

Kafana je prednjim delom bila u prepodnevnim časovima u hladu, a popodne obasjana suncem. Srećom, tu je bila lipa sa velikom krošnjom, koja je pravila hlad. Kada je bila u cvetu, gosti su sa uživanjem sedeli za stolovima ispred objekta. Gazda Cvetko je produžio taj prostor na deo ulice postavljanjem niskog podijuma, tako da se broj stolova povećavao.

U „Nacionalu“ su često održavane porodična i druga veselja: veridbeni i svadbeni ručkovi, slavile se esnafske slave, dočekivale nove godine, i dr. Često je i običnim danom u kafani svirala muzika poznatih zaječarskih i velikoizvorskih violinista. U toku dana gosti su u kafani slušali muziku sa, tada još retkog, radio-aparata.

Cvetko Kančević je kupio radio-aparat među prvima u ulici, a koji je stajao u kafani te su ga gosti rado slušali. Kasnije ga je preneo u svoju sodadžijsku radionicu, dok je zvučnik instalirao na ulici, ispred lokala, tako da su ceo komšiluk i prolaznici mogli da slušaju muziku i radio-vesti. Gazda Cvetko bio je učesnik balkanskih i Prvog svetskog rata.

Par godina pred Drugi svetski rat, gostionicu „Nacional“ kupio je Najda Stojanović. On je za jelo i piće služio svoje proizvode koje je po starim porodičnim recepturama pripremala njegova supruga, nana Živa. Najdan je bio poznat i po „ledari“ koja se nalazila iza kafane iz koje je ledom sa Tupižnice snabdevao sve hotele, apoteke i ostale kafane u Zaječaru. Nosilac je Albanske spomenice (1921), Ordena Svetog Save V reda (1929), i Zlatne medalje za građanske zasluge Nj. Veličanstva Kralja Aleksandra I (1929). Iako je bio uvaženi Zaječarac koji je tokom Drugog svetskog rata držao kafanu zatvorenom „da ne bi služio Nemce“, nakon oslobođenja ovaj objekat je bio nacionalizovan i prešao u državnu svojinu. U periodu nakon toga pa sve do restitucije i vraćanja objekta porodici prethodnog vlasnika, ovde se nalazila državna kafana „Zelengora“.

Početkom 2019. godine, Najdanova unuka Gordana, sa svojom porodicom vraća nekadašnjoj kafani stari sjaj i otvara mali „kulturni centar“ pod imenom „Scena Bar“. Pored bara i kafea, u ovom prostoru se održavaju raznovrsni koncerti, od džeza, bluza, rokenrola do klasike, kao i stand-up komedije i teatarske izvedbe. 

Izvori:

Miograd C. Kančević, Stevan M. Veljković, Ulica Hajduk-Veljka u prošlosti i danas. Narodni muzej, Zaječar, 2008, str. 41-43.

Fejsbuk stranica Scene Bara: https://www.facebook.com/scenabar/