Najbogatiji zaječarski trgovci i kapitalisti osnivaju Trgovačka banku „Luvr“, koja se, pored uobičajenih bankarskih poslova, bavila najraznovrsnijim privrednim poslovima i imala monopol nad trgovinom u Zaječaru i okolini.
Trgovačka banka "Luvr" podiže poslovnu zgradu u samom centru grada u kojoj je, pored kancelarija, držala i kafanu koja je prerasla u hotel.
Banka izgrađuje česmu koja se nalazi u Dubrovačkoj ulici, pored ulaza u bivši hotel „Luvr“ i čija je voda razvedena za kupatila u hotelu i javnu česmu na ulici.
Nakon četvrt veka uspešnog poslovanja, posle Drugog svetskog rata imovina banke prelazi u državnu svojinu i ona prestaje sa radom.
Nakon završetka Prvog svetskog rata, osećala se velika potreba za nabavkom robe i kreditima, kako bi se zemlja obnovila, i tada je u Zaječaru nastalo pet novih privatnih banaka, od kojih je jedna bila i Trgovačka banka „Luvr“. Osnovali su je 1919. godine tada najbogatiji zaječarski trgovci i kapitalisti, udruživanjem svog privatnog kapitala: Nikola Stamenović, Đorđe V. Jovanović, Đoka Milovanović, Aleksandar P. Živanović, Jovan M. Marjanović, Marko C. Petković, Svetozar S. Milojković, Todor M. Jovanović, Milan Jovanović i Svetolik Mišković.
Pored čisto bankarskih poslova, ova banka obavljala je i sve druge privredne poslove: industrijske, preduzimačke, građevinske, rudarske, poljoprivredne, transportne, itd. Prodavala je komisionu robu, podizala magacine, stočne obore, vršila kupoprodaju svake vrste robe kao i njeno carinjenje. Ubrzo nakon osnivanja, držala je monopol nad trgovinom u Zaječaru i okolini. Robu je uvozila direktno iz Italije, Nemačke, Austrije i Poljske. Od 1920-1926. godine nalazila se na današnjem Trgu oslobođenja, u zgradi u kojoj se pre toga nalazila poznata kafana „Evropa“, dok se nakon 1926. godine na toj lokaciji nalazila banka "RiS" Nikole Stajkovića i Stevana Rajkovića osnovane za potrebe njihovog novopodignutog mlina.
Godine 1926. Trgovačka banka „Luvr“ likvidirala je poslovanje prometa robe i okrenula se u potpunosti vršenju bankarskih transakcija. U narednim decenijama, važila je za jednu od najjačih privatnih banaka u Zaječaru, i 1928. godine podiže svoju poslovnu zgradu u samom centru Zaječara, u kojoj je, pored kancelarija, imala i kafanu koja je prerasla u hotel, a posedovala je i dućane u Pašićevoj i Karađorđevoj ulici.
Godine 1935. banka je izgradila česmu koja se nalazi na zidu pored ulaza u hotel, podignutog na mestu nekadašnje gostionice, dok je voda iz arteskog bunara razvedena za kupatila u hotelu i za javnu česmu na ulici.
Vođena uspešnim poslovnim ljudima, Trgovačka banka „Luvr“ prebrodila je bez većih poteškoća sve privredne potrese i veliku svetsku ekonomsku krizu, te je sa uspešnim poslovanjem dočekala Drugi svetski rat. Nakon njegovog završetka, njena imovina postala je društvena (državna) svojina i Trgovačka banka „Luvr“ prestala je sa radom. Hotel je ubrzo prerastao u prostor za kolektivni smeštaj ljudi, koji je danas nažalost u jako lošem stanju, dok su prostore nekadašnje kafane i banke nakon Drugog svetskog rata koristila različita trgovačka preduzeća, te se u te namene i danas koristi.
IZVORI:
Svetislav Žikić, „Bankarstvo“. Zaječar i okolina. Zaječar, 1974, str.277-278.
Dr Miodrag Velojić, Zaječarske javne česme. Zaječar, 2015.
Suzana Antić, Jelica Ilić, Nina Pogarčić, Zaječar čudesna priča. Iz života u Zaječaru 1466-2006. godine. Narodni muzej "Zaječar", Zaječar, 2013.
Zaječarska biblioteka spada među najstarije institucije kulture u gradu, sa tradicijom dugom preko 1...
Zgrada pozorišta, sagrađena kao Esnafski dom 1904. godine, bila je jedna od najlepših i najimpresivn...
Kada je izgrađena, Palata Rajkovića i Stajkovića bila je najviša zgrada u Zaječaru. U prizemlju pala...
Godine 1907. ugledni srpski arhitekta Petar Popović projektovao je zgradu Okružnog načelstva (kasnij...