BANKA, KAFANA I HOTEL "LUVR" (1928)

Nakon završetka Prvog svetskog rata, osećala se velika potreba za nabavkom robe i kreditima, kako bi se zemlja obnovila, i tada je u Zaječaru nastalo pet novih privatnih banaka, od kojih je jedna bila i Trgovačka banka „Luvr“. Osnovali su je 1919. godine tada najbogatiji zaječarski trgovci i kapitalisti, udruživanjem svog privatnog kapitala: Nikola Stamenović, Đorđe V. Jovanović, Đoka Milovanović, Aleksandar P. Živanović, Jovan M. Marjanović, Marko C. Petković, Svetozar S. Milojković, Todor M. Jovanović, Milan Jovanović i Svetolik Mišković.

Pored čisto bankarskih poslova, ova banka obavljala je i sve druge privredne poslove: industrijske, preduzimačke, građevinske, rudarske, poljoprivredne, transportne, itd. Prodavala je komisionu robu, podizala magacine, stočne obore, vršila kupoprodaju svake vrste robe kao i njeno carinjenje. Ubrzo nakon osnivanja, držala je monopol nad trgovinom u Zaječaru i okolini. Robu je uvozila direktno iz Italije, Nemačke, Austrije i Poljske. Od 1920-1926. godine nalazila se na današnjem Trgu oslobođenja, u zgradi u kojoj se pre toga nalazila poznata kafana „Evropa“, dok se nakon 1926. godine na toj lokaciji nalazila banka "RiS" Nikole Stajkovića i Stevana Rajkovića osnovane za potrebe njihovog novopodignutog mlina.

Godine 1926. Trgovačka banka „Luvr“ likvidirala je poslovanje prometa robe i okrenula se u potpunosti vršenju bankarskih transakcija. U narednim decenijama, važila je za jednu od najjačih privatnih banaka u Zaječaru, i 1928. godine podiže svoju poslovnu zgradu u samom centru Zaječara, u kojoj je, pored kancelarija, imala i kafanu koja je prerasla u hotel, a posedovala je i dućane u Pašićevoj i Karađorđevoj ulici.

Godine 1935. banka je izgradila česmu koja se nalazi na zidu pored ulaza u hotel, podignutog na mestu nekadašnje gostionice, dok je voda iz arteskog bunara razvedena za kupatila u hotelu i za javnu česmu na ulici.

Vođena uspešnim poslovnim ljudima, Trgovačka banka „Luvr“ prebrodila je bez većih poteškoća sve privredne potrese i veliku svetsku ekonomsku krizu, te je sa uspešnim poslovanjem dočekala Drugi svetski rat. Nakon njegovog završetka, njena imovina postala je društvena (državna) svojina i Trgovačka banka „Luvr“ prestala je sa radom. Hotel je ubrzo prerastao u prostor za kolektivni smeštaj ljudi, koji je danas nažalost u jako lošem stanju, dok su prostore nekadašnje kafane i banke nakon Drugog svetskog rata koristila različita trgovačka preduzeća, te se u te namene i danas koristi.

IZVORI:

Svetislav Žikić, „Bankarstvo“. Zaječar i okolina. Zaječar, 1974, str.277-278.

Dr Miodrag Velojić, Zaječarske javne česme. Zaječar, 2015.

Suzana Antić, Jelica Ilić, Nina Pogarčić, Zaječar čudesna priča. Iz života u Zaječaru 1466-2006. godine. Narodni muzej "Zaječar", Zaječar, 2013.