ZGRADA SPECIJALNE I MUZIČKE ŠKOLE (1897)

1898 – ŽENSKA OSNOVNA ŠKOLA 

1906–1912 PRIVATNA ŽENSKA GIMNAZIJA 

1948–1953 SREDNJA EKONOMSKA ŠKOLA 

1948–1949 ŠKOLA ZA LEKARSKE POMOĆNIKE 

1968 – ŠOSO „JELENA MAJSTOROVIĆ“ I ŠOMO „STEVAN MOKRANJAC“ 



ŽENSKA OSNOVNA ŠKOLA I PRIVATNA ŽENSKA GIMNAZIJA 

Zgradu je 1897. godine, u sastavu Esnafskog doma, podiglo Udruženje trgovaca i poklonilo zaječarskoj opštini za potrebe vaspitanja ženske mladeži. Gotovo punih sedamdeset godina, ova zgrada je menjala svoje stanare, učenike osnovne i srednje škole, a kratko vreme i decu zabavišta.

Godine 1898. otvorene su u Srbiji tri državne devojačke škole – u Šapcu, Nišu i Zaječaru. Zalaganjem episkopa Milentija Vujića, koji se od svog dolaska u Zaječar 1891. godine svesrdno zalagao za emancipaciju ženske dece, Zaječar je bio jedan od gradova u kojimaje otvorena ova škola. U početku je jedna nastavnica, upraviteljica škole Stana Hermanović, predavala sve predmete koji su bili isti kao i u muškoj gimnaziji, dopunjeni časovima iz ženskog rada. Iako trorazredna, škola je imala rang niže gimnazije i po završenom školovanju učenice su mogle da se upišu u peti razred gimnazije.

Kako se sve više osećala potreba za školovanjem ženske dece, ukazom iz 1906. godine otvorena je Privatna nepotpuna ženska gimnazija. Nastavni kadar imao je fakultetsku stručnu spremu, a škola je imala četiri razreda. Kao privatna, škola se izdržavala od školarine, dok su dodatni prihodi obezbeđivani stalnim javnim koncertima učenica. Direktor škole bio je Radosav Lazarević, profesor matematike.

Ukazom od 2. septembra 1912. godine Privatna ženska gimnazija u Zaječaru je ukinuta i naređeno je da učenice pređu u mušku gimnaziju, čime je ozvaničena koedukacija u zaječarskoj gimnaziji.

U prostorijama Ženske osnovne škole, krajem 1920ih, otvoreno je dečije zabavište za čiji nesmetan rad je opština obezbeđivala struju, Đorđe Genčić brikete za ogrev, a bratstvo manastira Bukovo stalnu mesečnu novčanu pomoć. Uporedo sa postojanjem ovog zabavišta pri osnovnoj školi, za decu doseljenika, nekoliko godina pre Drugog svetskog rata, radilo je i privatno zabavište u organizaciji župnika rimokatoličke crkve.

ŠKOLA ZA OSNOVNO I SREDNJE OBRAZOVANJE „JELENA MAJSTOROVIĆ“ 

Školske 1958/59. godine otvoreno je prvo odeljenje pri osnovnoj školi „Milenko Brković Crni“ za decu lako ometenu u mentalnom razvoju, koje predstavlja nukleus buduće specijalne osnovne škole. Postepeno su se otvarala specijalna odeljenja u sklopu i ostalih osnovnih škola u Zaječaru, te će tokom prve decenije biti ukupno 187 učenika u specijalnim odeljenjima. Godine 1967. oformljeno je Društvo za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim licima, dok je na sednici Skupštine opštine Zaječar 14. aprila 1968. godine doneta odluka o osnivanju Specijalne osnovne škole. Nakon saniranja nedostataka i adaptacije zgrade bivše ženske osnovne škole, 1968. godine upisano je 69 učenika u pet odeljenja.

Maja 1970. godine škola je dobila ime napredne profesorka Gimnazije, Jelene Majstorović (1907-1944). Rođena u Zaječaru, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju, nakon završetka Filozofskog fakulteta u Beogradu, vratila se u rodni grad gde je radila kao profesorka Gimnazije od 1931. do 1944. godine. Nastavu srpskog jezika predavala je i učenicima Ženske zanatske škole. Poslednje godine rata, 28. juna 1944. godine, ubijena je od strane četnika kod sela Ilina, opština Boljevac. Za dan škole uzet je 21. oktobar kada je Jelena zvanično postavljena za profesora zaječarske gimnazije. 

Nakon adaptacije dvorišne zgrade 1972. godine, nekadašnje kuhinje Doma učenika stručnih škola, otvoren je Internat za smeštaj dece iz ostalih mesta Timočke Krajine, gde su učenici pod stalnim nadzorom i brigom vaspitača. Svršeni učenici škole odlazili su na radnu rehabilitaciju u Zaštitnu radionicu „DES“ ili su, nakon uspešno položenih testova u Zavodu za zapošljavanje, nastavljali školovanje u srednjim stručnim školama.

Školska 1980/81. započeta je sa zakašnjenjem usled renoviranja, kada je škola dobila još jedan sprat, a učenici nove savremeno opremljene učionice. Škola je pratila sve reforme koje su se dešavale u redovnim školama, i u njoj su se uvek izvodile različite slobodne aktivnosti u sekcijama kao što su dramsko-recitatorska, folklor, saobraćajna, tehnička, sportska, biološka, likovna, umetnička, domaća radinost i hor. 

Srednja škola počinje sa radom 1995. godine kada se po prvi put upisuje odeljenje za osposobljavanje za rad u okviru sledećih područja: mašinstvo i obrada metala, šumarstvo i obrada drveta, i grafičarstvo.Teorijska nastava se održava u prostorijama škole, a praksa je izvođena u Zaštitnoj radionici „DES“ i preduzeću „Arsenije Spasić“. Tekstilstvo i kožarstvo su uvedeni u program 1997. godine, kada su u školi obezbeđene prostorije i mašine za ove delatnosti.

ŠKOLA OSNOVNOG MUZIČKOG OBRAZOVANJA „STEVAN MOKRANJAC“ 

Nakon Drugog svetskog rata, na inicijativu entuzijasta i ljubitelja umetnosti u Zaječaru, otvorena je prva škola osnovnog muzičkog obrazovanja u Zaječaru. Ukazom Ministarstva prosvete NR Srbije od 19. avgusta 1948. godine, Niža muzička škola je zvanično počela sa radom, sa odsecima za klavir, violinu i violončelo. Ministarstvo je tom prilikom obezbedilo sredstva za tri nova klavira, dok je šira javnost pozdravila ovu inicijativu, a list "Naš život" ispratio rečima: „Kraj koji je dao Stevana Mokranjca i niz dobrih muzičara, kompozitora i reproduktivnih umetnika, mnoge horove i orkestre, sada dobija mogućnost da svoje mlade kadrove stvara kroz stručnu spremu. Zadatak škole biće da postane muzički centar i okupi oko sebe ne samo svoje đake i muzičare početnike, već i starije, amatere i profesionalce, da rukovodi čitavim muzičkim životom.“

Škola je svečano otvorena 26. septembra 1948. godine a za direktora škole postavljen je Božidar Holas, profesor muzike i pevanja zaječarske gimnazije, dok su njegovi najbliži saradnici bili Vladislav Hiršl (šef Radio orkestra, nastavnik violine), Josip Beran (nastavnik violine i trube), Josip Vošnjak, Sava Kukić (nastavnik klarineta), Dimitrije Petković (nastavnik kontrabasa), nastavnice klavira Vera Čurašev, Miroslava Tuner, Olivera Jocić i Dušica Petrović.

Prve godine, od 249 kandidata koji su polagali prijemni ispit, školu je upisalo 148 učenika. Škola se privremeno nalazila u zgradi Sreskog sindikalnog veća, nekadašnjeg Zanatskog doma, u neposrednoj blizini železničke stanice. Dobila je pet prostorija: tri za individualnu, jednu za kolektivnu nastavu i kancelariju nastavnika i službenika. Formirana je i biblioteka sa oko 180 dela stručne literature. Naredne godine, škola je preseljena u drugu zgradu, u Ulici Hajduk-Veljka br. 5, gde je deo nekadašnje kafane pretvoren u pet učionica, jednu kancelariju i omanju salu. Kako apeli direktora Holasa za obezbeđivanje adekvatne zgrade za nesmetan rad škole nisu urodili plodom, on je krajem 1951. godine podneo ostavku i napustio Zaječar.

U narednom periodu, 1952–1975. godine, na čelu škole nalazio se Vladislav Hiršl, violinista, vredan i izuzetno uvažavan prijatelj i ljubitelj muzičke umetnosti. Muzička škola je vraćena u prethodnu zgradu u Ulici Brkovića Crnog br. 14, u zgradu Zanatskog doma pod istim krovom sa bioskopom „Jadran“, opet u zajedničke prostorije sa mesnim kulturno-umetničkim društvom.

Godine 1954. pri školi je osnovano Društvo prijatelja muzike, koje je doprinelo širenju i podizanju muzičke umetnosti na viši izvođački nivo, gde su se godinama okupljali nastavnici i učenici škole, vojni muzičari, učitelji i predavači pevanja i muzike, itd. Kruna uspešnog rada bilo je održavanje Prvog festivala muzičkih škola Srbije, pod nazivom Omladinski muzički festival, 12. i 13. maja 1956. godine, sa učesnicima iz višeg radova Srbije. U znak obeležavanja decenije postojanja Muzičke škole, 1958. godine je održan mini-festival muzičkih škola Jugoslavije.

U požaru između 1. i 2. juna 1964. godine, u neposrednoj blizini železničke stanice, vatra je zahvatila pogon Tekstilnog kombinata „Timočanka“ i deo zgrade u kojoj je bila smeštena Muzička škola. Pored izgorelog školskog nameštaja, uništena je i biblioteka. Nakon požara, škola se i dalje nalazila u ovoj zgradi, i pripalo joj je deset prostorija na prvom i drugom spratu, bez veće sale u kojoj bi se održavale probe hora, orkestra i javni časovi. 

Godine 1966. pristupilo se renoviranju prostorija u zgradi nekadašnje Ženske osnovne škole koji je daleke 1897. godine, u sastavu Esnafskog doma, podiglo Udruženje trgovaca i poklonilo zaječarskoj opštini za potrebe vaspitanja ženske mladeži. Muzička škola, zajedno sa Specijalnom osnovnom školom „Jelena Majstorović“ došla je 1968. godine do davno očekivanog smeštaja pogodnog za normalan rad. Izgradnja potkrovlja doprinela je da Muzička škola i danas poseduje sasvim pristojne prostorije, uključujući i prostranu dvoranu sa 200 mesta za koncerte, javne časove i slične skupove i manifestacije.

Godine 1975/76. u skladu sa novim Zakonom, Niža muzička škola promenila je svoj dotadašnji naziv u Osnovna škola muzičkog obrazovanja „Stevan Mokranjac“. Istovremeno, ukinuta je školarina koja je do tada bila naplaćivana od roditelja. Na mesto direktora škole, nakon penzionisanja Vladislava Hiršla, došao je Aleksandar Mišić, prethodno profesor Pedagoške akademije u Negotinu (koji je na ovom mestu ostao sve do 1987. godine). Iste godine, na muzičku scenu Zaječara stupio je Hor devojaka koji je, kao i dečiji hor, vodila nastavnica Nadežda – Nada Malenović, a koji su nizali uspehe i prve nagrade kako na republičkim i jugoslovenskim takmičenjima, tako i na brojnim takmičenjima horova u inostranstvu.



Danas Muzička škola broji oko 250 učenika, dok je nastava organizovana na 5 odseka – klavir, violina, harmonika, gitara i klarinet. Škola ima 17 učionica na 776,40 m2 površine, od kojih 237 m2 pripada modernoj sali čijoj funkcionalnosti je doprinela katedra Elektrotehničkog fakulteta iz Beograda. O talentu učenika govore mnogobrojne nagrade od kojih mnogi danas nastupaju širom sveta ili se bave pedagoškim radom, kako u školi u kojoj su započeli svoje muzičko obrazovanje, tako i van granica naše zemlje. 

IZVORI: 

Nada Velimirović, „Prva ženska gimnazija u Zaječaru“ (1906-1912). Razvitak 26/1986, br.6, str.69-74.

Žarko P. Milošević, Muzička škola „Stevan Mokranjac“ u Zaječaru 1948/49-2003/2004. Zaječar, 2004.

Žarko P. Milošević, Stanko J. Mitić, Osnovno školstvo Zaječara 1830-2003. Zaječar, 2006.

Zvanična internet stranica škole “Jelena Majstorović”: sosojelenamajstorovic.edu.rs

Zvanična internet stranica Muzičke škole: http://www.mokranjaczajecar.edu.rs/